PROJEKAT ENVIRONMENTAL APPLICABLE LAW ONLINE PLATFORM
Избори за Европски парламент
Избори за Европски парламент одржавају се у свим државама чланицама Европске уније. Резултат избора је 705 изабраних представника који представљају интересе на нивоу ЕУ. Словенија има 8 посланика у Европском парламенту. Број чланова Европског парламента зависи од броја становника сваке државе чланице ЕУ и од одредби Европских уговора.
Европски парламент је једини орган који се формира директно – путем избора. Законом о избору посланика из Републике Словеније у Европски парламент (ZVPEP, Службени лист Републике Словеније, бр. 40/04 - службени пречишћени текст, 41/07 - ZVRK, 109/09, 9/ 14 и 59/17) уређују бирачко право, изборни систем, кандидовање, гласање и утврђивање исхода избора.
Изборе посланика из Републике Словеније у Европски парламент расписује председник Републике. Акт о распису избора објављује се у Службеном листу Републике Словеније (чл. 3 ZVPEP).
Посланици Републике Словеније у Европски парламент бирају се непосредно на основу општег права гласа тајним гласањем на период од пет година.
Изборни систем је пропорционалан преференцијалном гласању – персонализацији избора, при чему бирачи имају могућност да утичу на избор кандидата, а не само на избор политичких странака.
Република Словенија као целина представља једну изборну јединицу (чл. 11 ZVPEP).
Подела мандата се врши на нивоу целе земље, где се мандати додељују листама кандидата по d'Hontovem систему. Због утврђеног преференцијалног гласања, мандати се не деле по редоследу назначеном на кандидатској листи, већ се са сваке листе бирају кандидати који су добили највећи број преференцијалних гласова, а они се узимају у обзир само ако је број преференцијалних гласова већи од количника. , који се израчунава тако што се број свих гласова датих за листу подели са двоструким бројем кандидата на листи (члан 13. ZVPEP).
Право гласа имају држављани Словеније, који имају право да бирају народног посланика (пунолетност бирача, бирач је уписан у бирачки списак, бирач није лишен бирачког права ). Право гласа словеначких држављана је једнако праву гласа грађана држава чланица ЕУ.
Под истим условима као и словеначки држављани, бирачко право имају држављани држава чланица ЕУ који имају пребивалиште или боравиште у Републици Словенији (последњег дана када је још могуће поднети кандидатуру), ако оно није одузето. За стране држављане важи општи услов да буду уписани у бирачки списак. Бирачка права држављана Републике Словеније и страних држављана других држава чланица су потпуно једнака и обухватају активно и пасивно бирачко право, тако да грађани других држава чланица уживају бирачко право под истим условима као и словеначки држављани (чл. 10 ZVPEP).
Изборни процес се не разликује од избора за Народну скупштину. Исто важи и за кандидатуру, с тим да се бира само осам посланика које могу предложити политичке странке и бирачи. У погледу организације и рада на бирачким местима, гласања и утврђивања резултата гласања примењују се одредбе Закона о изборима за Народну скупштину (ZVDZ, Урадни лист РС, бр. 109/06 – званичан пречишћени текст, 54/07 – Одлука САД, 23). /17) сходно се примењују и 29/21), осим ако са ZVPEP није другачије одређено.
Посланичке мандате дијели Национална изборна комисија јер је Словенија јединствена изборна јединица за ове изборе. Потврђивање мандата посланика се одвија у земљи, а такође и у Европском парламенту. Народна скупштина потврђује избор народних посланика на исти начин као и мандате својих народних посланика. После верификације, председник Народне скупштине обавештава председника Европског парламента о исходу избора. Европски парламент мора бити обавештен о свакој промени ситуације, укључујући и могући престанак мандата посланика.
Заштита права гласа
Против одлуке Народне скупштине може се изјавити жалба Уставном суду Републике Словеније. Државна изборна комисија брине се о законитости избора, координира рад изборних комисија изборних јединица и окружних изборних комисија и обавља друге послове у складу са Законом о изборима за Народну скупштину.
Европски парламент је једини орган који се формира директно – путем избора. Законом о избору посланика из Републике Словеније у Европски парламент (ZVPEP, Службени лист Републике Словеније, бр. 40/04 - службени пречишћени текст, 41/07 - ZVRK, 109/09, 9/ 14 и 59/17) уређују бирачко право, изборни систем, кандидовање, гласање и утврђивање исхода избора.
Изборе посланика из Републике Словеније у Европски парламент расписује председник Републике. Акт о распису избора објављује се у Службеном листу Републике Словеније (чл. 3 ZVPEP).
Посланици Републике Словеније у Европски парламент бирају се непосредно на основу општег права гласа тајним гласањем на период од пет година.
Изборни систем је пропорционалан преференцијалном гласању – персонализацији избора, при чему бирачи имају могућност да утичу на избор кандидата, а не само на избор политичких странака.
Република Словенија као целина представља једну изборну јединицу (чл. 11 ZVPEP).
Подела мандата се врши на нивоу целе земље, где се мандати додељују листама кандидата по d'Hontovem систему. Због утврђеног преференцијалног гласања, мандати се не деле по редоследу назначеном на кандидатској листи, већ се са сваке листе бирају кандидати који су добили највећи број преференцијалних гласова, а они се узимају у обзир само ако је број преференцијалних гласова већи од количника. , који се израчунава тако што се број свих гласова датих за листу подели са двоструким бројем кандидата на листи (члан 13. ZVPEP).
Право гласа имају држављани Словеније, који имају право да бирају народног посланика (пунолетност бирача, бирач је уписан у бирачки списак, бирач није лишен бирачког права ). Право гласа словеначких држављана је једнако праву гласа грађана држава чланица ЕУ.
Под истим условима као и словеначки држављани, бирачко право имају држављани држава чланица ЕУ који имају пребивалиште или боравиште у Републици Словенији (последњег дана када је још могуће поднети кандидатуру), ако оно није одузето. За стране држављане важи општи услов да буду уписани у бирачки списак. Бирачка права држављана Републике Словеније и страних држављана других држава чланица су потпуно једнака и обухватају активно и пасивно бирачко право, тако да грађани других држава чланица уживају бирачко право под истим условима као и словеначки држављани (чл. 10 ZVPEP).
Изборни процес се не разликује од избора за Народну скупштину. Исто важи и за кандидатуру, с тим да се бира само осам посланика које могу предложити политичке странке и бирачи. У погледу организације и рада на бирачким местима, гласања и утврђивања резултата гласања примењују се одредбе Закона о изборима за Народну скупштину (ZVDZ, Урадни лист РС, бр. 109/06 – званичан пречишћени текст, 54/07 – Одлука САД, 23). /17) сходно се примењују и 29/21), осим ако са ZVPEP није другачије одређено.
Посланичке мандате дијели Национална изборна комисија јер је Словенија јединствена изборна јединица за ове изборе. Потврђивање мандата посланика се одвија у земљи, а такође и у Европском парламенту. Народна скупштина потврђује избор народних посланика на исти начин као и мандате својих народних посланика. После верификације, председник Народне скупштине обавештава председника Европског парламента о исходу избора. Европски парламент мора бити обавештен о свакој промени ситуације, укључујући и могући престанак мандата посланика.
Заштита права гласа
Против одлуке Народне скупштине може се изјавити жалба Уставном суду Републике Словеније. Државна изборна комисија брине се о законитости избора, координира рад изборних комисија изборних јединица и окружних изборних комисија и обавља друге послове у складу са Законом о изборима за Народну скупштину.