PROJEKAT ENVIRONMENTAL APPLICABLE LAW ONLINE PLATFORM

Конвенције, споразуми и други акти
Биодиверзитет / био-разноликост / био-разноврстност / биодиверзитет означава разноврсност свих облика живота без обзира на животну средину и разноврсност између врста, самих врста (генетски диверзитет) и разноврсност екосистема.
Најважнији међународни документ као одговор на диверзификацију биодиверзитета је Конвенција о биолошкој разноврсности, која поставља три главна циља:
- очување биолошке разноврсности на Земљи;
- одрживо коришћење компоненти биодиверзитета;
- правична и непристрасна подела користи које проистичу из експлоатације генетских ресурса.
Конвенција о биолошкој разноврсности је допуњена Картагенским протоколом о биолошкој безбедности и Протоколом из Нагоје о приступу генетским ресурсима и праведној и правичној подели користи које произилазе из њиховог коришћења.
Европска унија је потписница:
· Рамсарске конвенције о заштити мочвара,
· Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре (CITES),
· Бонска конвенција о очувању миграторних врста дивљих животиња,
· Бернска конвенција о очувању европских дивљих животиња и природних станишта,
· Конвенција из Рио де Жанеира.
Изузетно је важан и Париски споразум који обухвата циљ обезбеђивања интегритета свих екосистема и заштите биодиверзитета и наглашава улогу сектора коришћења земљишта у постизању дугорочних циљева ублажавања климатских промена.
ЕУ је такође потписница регионалних конвенција:
· Хелсиншка конвенција о заштити морске средине у подручју Балтичког мора,
· Барселонска конвенција о Медитерану,
· Конвенција о заштити Алпа,
· Архуске конвенције.
Важне акте су протоколи као што су Протокол о посебно заштићеним подручјима и биодиверзитету на Медитерану и Комплементарни протокол из Нагоје и Куала Лумпура о одговорности и компензацији уз Картагенски протокол о биолошкој безбедности, као и споразуми као што је Међународни уговор о биљној храни генетским ресурсима и пољопривреду (ang. International Treaty on Plant Genetic Resources for Food and Agriculture).
Најважнији међународни документ као одговор на диверзификацију биодиверзитета је Конвенција о биолошкој разноврсности, која поставља три главна циља:
- очување биолошке разноврсности на Земљи;
- одрживо коришћење компоненти биодиверзитета;
- правична и непристрасна подела користи које проистичу из експлоатације генетских ресурса.
Конвенција о биолошкој разноврсности је допуњена Картагенским протоколом о биолошкој безбедности и Протоколом из Нагоје о приступу генетским ресурсима и праведној и правичној подели користи које произилазе из њиховог коришћења.
Европска унија је потписница:
· Рамсарске конвенције о заштити мочвара,
· Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре (CITES),
· Бонска конвенција о очувању миграторних врста дивљих животиња,
· Бернска конвенција о очувању европских дивљих животиња и природних станишта,
· Конвенција из Рио де Жанеира.
Изузетно је важан и Париски споразум који обухвата циљ обезбеђивања интегритета свих екосистема и заштите биодиверзитета и наглашава улогу сектора коришћења земљишта у постизању дугорочних циљева ублажавања климатских промена.
ЕУ је такође потписница регионалних конвенција:
· Хелсиншка конвенција о заштити морске средине у подручју Балтичког мора,
· Барселонска конвенција о Медитерану,
· Конвенција о заштити Алпа,
· Архуске конвенције.
Важне акте су протоколи као што су Протокол о посебно заштићеним подручјима и биодиверзитету на Медитерану и Комплементарни протокол из Нагоје и Куала Лумпура о одговорности и компензацији уз Картагенски протокол о биолошкој безбедности, као и споразуми као што је Међународни уговор о биљној храни генетским ресурсима и пољопривреду (ang. International Treaty on Plant Genetic Resources for Food and Agriculture).