Архуска конвенција

Конвенција о приступу информацијама, учешћу јавности у доношењу одлука и приступу правди у питањима животне средине – Архуска конвенција је први међународно правно обавезујући документ у области заштите животне средине, који детаљно регулише политику учешћа општих или заинтересованих и погођених јавности у питањима животне средине. Основна идеја Архуске конвенције заснива се на отварању система одлучивања суодлучивање, као предуслов за легитимност поступака одлучивања.

Конвенција, која уводи минималне стандарде и захтеве у областима приступа информацијама о животној средини, сарадње у доношењу одлука о животној средини и правне заштите у питањима животне средине, не спречава државе чланице да уведу мере које превазилазе минималне захтеве Конвенције. Конвенција, која придаје велики значај цивилним друштвима, посебно невладиним (еколошким) организацијама, и придаје им посебан друштвени значај, позива државе чланице да ојача невладин сектор кроз метода подизање свести и образовање јавности у области заштита животне средине са нагласком на остваривању права из Конвенције.

Конвенција изричито забрањује кажњавање или кривично гоњење лица која остварују своја права по Конвенцији. Интерактивна двосмерна директна комуникација између заинтересованих страна или појединаца и надлежних институција представља пут демократском легитимитету.

Архуску конвенцију је ратификовало 47 држава чланица. Документ садржи и (касније) настали (Протокол о регистрима испуштања и преноса загађујућих материја) и амандмане (Амандман о учешћу јавности у одлучивању о намерном испуштању у животну средину и стављању у промет генетски модификованих организама). Нису све потписнице Архуске конвенције потписале све протоколе и амандмане, о чему се мора водити рачуна приликом остваривања права и наводних повреда.

Словенија је ратификовала Архуску конвенцију 2004. године. Суштина Конвенције је имплементирана у Републици Словенији

- у члану 8. Устава Републике Словеније (Службени лист РС, бр. 33/91-I, 42/97 – UZS68, 66/00 – UZ80, 24/03 – UZ3a, 47, 68, 69/04 – UZ14, 69/04 – UZ43, 69/04 – UZ50, 68/06 – UZ121,140,143, 47/13 – UZ148, 47/13 – UZ90,97,99, 75/16 – UZ70a in 92/21 – UZ62a),

- са Законом о заштити животне средине (ZVO-1, Службенилист РС, бр. 39/06 – службено пречишћени текст, 49/06 – ZMetD, 66/06 – odl. US, 33/07 – ZPNačrt, 57/08 – ZFO-1A, 70/08, 108/09, 108/09 – ZPNačrt-A, 48/12, 57/12, 92/13, 56/15, 102/15, 30/16, 61/17 – GZ, 21/18 – ZNOrg, 84/18 – ZIURKOE in 158/20),

- са Законом о очувању природе (ZON,Службени лист Републике Словеније, бр. 96/04 - службено пречишћени текст, 61/06 -  ZDru-1, 8/10 – ZSKZ-B, 46/14, 21/18 – ZNOrg, 31/18 in 82/20, ZDIJZ, ZUreP-2),

- Законом о уређењу простора (ZUreP-2,Службени лист РС, бр. 61/17),

- Законом о приступу информацијама од јавног значаја (ZDIJZ,Службени лист РС, бр. 51/06 - Службено пречишћени текст, 117/06 - ZDavP-2, 23/14, 50/14, 19/15 - Одлука САД, 102 / 15 и 7/18),

- Резолуција о нормативној активности (Сл. лист РС, бр. 95/09).

Архуска конвенција има три главна стуба:
Први стуб обавезује јавне органе да на захтев дају све информације о животној средини, без потребе доказивања правног интереса, у потребном облику (увид, транскрипт, фотокопија, електронски запис). Орган може да одбије приступ из оправданог разлога - ако не поседује информацију, ако је не поседује у потребној форми, ако је још у изради, ако је захтев неоснован, ако се ради о поверљивом податку. , чије би откривање проузроковало штету предвиђену законом или из другог разлога предвиђеног националним законом.

Други стуб, који се бави учешћем јавности у доношењу одлука о животној средини, диктира што је могуће раније и благовремено укључивање јавности у процесе доношења одлука, јер су могућности и даље отворене, па орган мора да обезбеди адекватно и благовремено информисање јавности. надлежни орган за одлучивање, приступ информацијама, покретање поступка, нацрт одлуке, могућности учешћа јавности, време и место одржавања јавне расправе, начин и рок за достављање примедбе). Ефективно учешће јавности заснива се на:
 
Конвенција категоризује учешће јавности у доношењу одлука о животној средини у:

1. учешће погођене јавности у конкретним поступцима за конкретну еколошку интервенцију (поступак  »decision-making«). Закон Републике Словеније препознаје ову врсту учешћа као учешће у поступцима издавања грађевинских дозвола и сл.;

2. учешће заинтересоване јавности у припреми и формулисању еколошких политика као што су еколошки планови, програми, стратегије, развојни документи и други слични акти (поступак »policy-making«), што је у словеначкој пракси познато као учешће у националном програму заштите природе или животне средине, учешће у просторним имплементационим актима и слично;

3. директно учешће јавности у припреми извршних прописа (правилници, наредбе, уредбе, упутства) и посредно (извршни прописи из области пољопривреде и сл.) односе на област заштите животне средине (поступак »law-making«)

Архуска конвенција се залаже за што скорије и најефикасније укључивање јавности у све фазе еколошких процедура, пошто су у то време још увек отворене све могућности, и захтева да потписнице конвенције подстичи учешће јавности у изради прописа о заштити животне средине (члан 8. Архуска конвенција).

Трећи стуб предвиђа за све оне који сматрају да је дошло до повреде права од стране власти, ефикасну судску заштиту пред судом или другим непристрасним и независним органом, регулисано националним правом државе уговорнице.