PROJEKAT ENVIRONMENTAL APPLICABLE LAW ONLINE PLATFORM

Конвенције, споразуми и други акти
Шуме и друго шумовито земљиште покривају више од 43,5% то је 2 територије ЕУ на глобалном нивоу, чине 5% светских шума. Шуме, које су кључни елемент чистог ваздуха и воде за сва жива бића, кључне су за борбу и прилагођавање климатским променама, од њиховог очувања, заштите и безбедности зависи здрава будућност планете. Заштита шумских екосистема утиче на:
- заштиту станишта и земљишта,
- очување биотског диверзитета,
- регулисање локалног и регионалног времена,
- обезбеђивање послова, сировина за индустријски сектор и прихода,
- смањење ризика од зооноза и глобалних пандемија.
Истраживања су показала да смо изгубили 420 милиона хектара шума широм света у последњих тридесет година, тако да је неопходно ограничити даље крчење и деградацију шума.
ЕУ је приступила овом питању тако што је допунила правила која регулишуЕвропски зелени споразум и Стратегију ЕУ за шуме 2030, на међународном нивоу важна су .
- Стокхолмска декларација (ang.Declaration of the United Nations Conference on the Human Environment - Stockholm declaration) - прва која је препознала улогу шума и нагласила потребу за уравнотеженим управљањем шумама (нагласак на принципима 21, 23, 24),
- Оквирна конвенција Уједињених нација о климатским променама (ang.United Nations Framework Convention on Climate Change),
- Конвенција о биолошкој разноврсности (ang. Convention on Biological Diversity),
- Декларација из Рија о животној средини и развоју (ang. Rio Declaration on Environment and Development),
- Agenda 21,
- Правно необавезујуће службене изјаве о принципима за глобални консензус о управљању, заштити и одрживом развоју свих врста шума из 1992. године и правно необавезујући инструмент за све врсте шума,
- Светска повеља за природи (ang. World Charter for Nature),
- Картахенски протокол о биолошкој безбедности уз Конвенцију о биолошкој разноврсности (ang.Cartagena Protocol on Biosafety to the Convention on Biological Diversity),
-Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре (ang. Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora- CITES),
- Рамсарска конвенција о мочварама (ang. Ramsar Convention on Wetlands),
- Конвенција Уједињених нација за борбу против дезертификације (ang.Convention to combat desertification in countries seriously affected by drought),
- Протокол из Кјота уз Оквирну конвенцију Уједињених нација о промени климе (ang. Kyoto Protocol To The United Nations Framework Convention On Climate Change),
- Париски споразум (ang. Paris Agreement),
- Конвенција о заштити Алпа (ang. Convention on the Protection of the Alps - Alpine Convention),
- Међународни споразум о тропском дрвету (ang. International Tropical Timber Agreement),
- Добровољни споразум између ЕУ и Централноафричке Републике о спровођењу закона о шумама, управљању и трговини увозом дрвета и производа од дрвета у Европску унију (ang. Voluntary Partnership Agreement between the European Union and the Central African Republic on forest law enforcement, governance and trade in timber and derived products to the European Union - FLEGT).
- заштиту станишта и земљишта,
- очување биотског диверзитета,
- регулисање локалног и регионалног времена,
- обезбеђивање послова, сировина за индустријски сектор и прихода,
- смањење ризика од зооноза и глобалних пандемија.
Истраживања су показала да смо изгубили 420 милиона хектара шума широм света у последњих тридесет година, тако да је неопходно ограничити даље крчење и деградацију шума.
ЕУ је приступила овом питању тако што је допунила правила која регулишуЕвропски зелени споразум и Стратегију ЕУ за шуме 2030, на међународном нивоу важна су .
- Стокхолмска декларација (ang.Declaration of the United Nations Conference on the Human Environment - Stockholm declaration) - прва која је препознала улогу шума и нагласила потребу за уравнотеженим управљањем шумама (нагласак на принципима 21, 23, 24),
- Оквирна конвенција Уједињених нација о климатским променама (ang.United Nations Framework Convention on Climate Change),
- Конвенција о биолошкој разноврсности (ang. Convention on Biological Diversity),
- Декларација из Рија о животној средини и развоју (ang. Rio Declaration on Environment and Development),
- Agenda 21,
- Правно необавезујуће службене изјаве о принципима за глобални консензус о управљању, заштити и одрживом развоју свих врста шума из 1992. године и правно необавезујући инструмент за све врсте шума,
- Светска повеља за природи (ang. World Charter for Nature),
- Картахенски протокол о биолошкој безбедности уз Конвенцију о биолошкој разноврсности (ang.Cartagena Protocol on Biosafety to the Convention on Biological Diversity),
-Конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре (ang. Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora- CITES),
- Рамсарска конвенција о мочварама (ang. Ramsar Convention on Wetlands),
- Конвенција Уједињених нација за борбу против дезертификације (ang.Convention to combat desertification in countries seriously affected by drought),
- Протокол из Кјота уз Оквирну конвенцију Уједињених нација о промени климе (ang. Kyoto Protocol To The United Nations Framework Convention On Climate Change),
- Париски споразум (ang. Paris Agreement),
- Конвенција о заштити Алпа (ang. Convention on the Protection of the Alps - Alpine Convention),
- Међународни споразум о тропском дрвету (ang. International Tropical Timber Agreement),
- Добровољни споразум између ЕУ и Централноафричке Републике о спровођењу закона о шумама, управљању и трговини увозом дрвета и производа од дрвета у Европску унију (ang. Voluntary Partnership Agreement between the European Union and the Central African Republic on forest law enforcement, governance and trade in timber and derived products to the European Union - FLEGT).